MOLDEX je tečni biocidni preparat sa raspršivačem i veoma efikasno i brzo uklanja buđ, plesan, alge i gljivice sa efektom dezinfekcije. Neutrališe alergene iz buđi.

Dovoljno je da se ugrožena mesta naprskaju sa razdaljine od 5 do 15cm i buđ – sa zidova, štokova prozora i vrata, drveta, plastike, kuhinjskih elemenata, delova oko lavaboa, kada, fugni itd. – će jednostavno nestati već nakon dvadesetak minuta.

Prilikom upotrebe jedino što treba da za izvesno vreme obezbedite je dobro provetravanje tretiranog prostora.

Ukoliko je tretirana površina jako zagađena samo ponovite postupak dok ne bude potpuno očišćen. Inače, MOLDEX je pogodan za zidove, malter, kamen, mermer, granit, površine od drveta, keramike, stakla, emajla, plastike, kao i laminat, akril, silikon, vinil, teflon, čelik i hrom. Nije pogodan za aluminijum, bakar, mesing, bronzu, obojene ili lakirane drvene površine.

Tretirane površine MOLDEX istovremeno dezinfikuje, čisti i uklanja bakterije.

Nipošto nemojte da pokušavate da uklonite buđ brisanjem ili pranjem površine gde se nalazi! Potrebno je samo da naprskate to mesto.

SAVETI:

Držite prozor i vrata kupatila što češće otvorene i koristite ventilaciju prilikom kupanja i tuširanja. Zavese za kadu je dobro zameniti staklenim vratima jer ona unose dodatnu svetlost u kupatilo usled refleksije.
Da biste smanjili verovatnoću razvoja kondenzacije u naseljenim objektima, zatvorena relativna vlažnost vazduha treba da se održava na nivou između 30 i 60%. Po potrebi koristite klimatizaciju i apsorbere vlage.
U slučaju upada vode, čisti i suvi građevinski materijali i nameštaj postaju vlažni, a u roku od 48 časova se razvija buđ. Sa tvrdih površina budj može da se ukloni MOLDEX-om.
Kondenzacija može da se pojavi na prozorima u zimskim danima, ili na hladnoj cevi za vodu ili klimatizacionom kanalu u toploj, vlažnoj klimi. Ukoliko se ostavi nekontrolisana, ova kondenzacija može da akumulira i stvori idealne uslove za rast buđi. MOLDEX rešava problem ukoliko do toga dođe.
Buđ je veoma česta, posebno na vlažnim mestima u kupatilima i kuhinjama, ali i na sobnim zidovima gde je loše provetravanje i gde se stvara kondenzacija. Ovo nije samo ružna pojava već može veoma loše da deluje na zdravlje.
Naime, dokazano je da buđ može da izazove velike probleme s disanjem, čak i astmu, razne poremećaje na koži, alergije, kao i probleme sa sinusima.
Najčešće tegobe su mikoze, odnosno trovanja mikotoksinima i alergije izazvane mikoalergenima. Hronično udisanje malih količina ovih otrova može slabi imunološki sistem i izaziva različita oboljenja slična gripu. Najčešće alergijske reakcije izazvane udisanjem spora buđi se manifestuju kroz kožne osipe, svrab, upale vezivnog tkiva ili alergijskom kijavicom.
Najugroženije su stare osobe i deca!
Inače, buđ može da raste na skoro svakoj površini gde prašina, prljavština ili organska materija može da se akumulira. To uključuje ne samo drvo i papir, već i tepih, staklo, pa čak i čelik. Prisustvo organskih materija nije od značaja za formiranje buđi, koliko je to nepravilno upravljanje vlagom i vlažnosti vazduha. To dovodi do raznih problema, od kojih je samo jedan razvoj buđi. Spore buđi su svuda – uvek prisutne u vazduhu, a jedina efikasna strategija za kontrolu buđi jeste preko kontrole vlage.
Buđ se obično primeti po sivim i crnim naslagama na fugama, u uglovima ili na zidovima. To su gljivice koje se stvaraju zbog velike vlage, a šire se porama. Zato,kada se jednom pojave i na malom prostoru, vrlo verovatno će se veoma brzo proširiti i stvoriti veće kolonije.
Prema podacima naučnih istraživanja poznato je više od 100.000 vrsta buđi i gljivica od kojih se nekoliko stotina pojavljuje u stambenim prostorijama. Mi ih primećujemo u našem stanu tek tada kad one menjaju boju jer im se promene životni uslov u kojima se razvijaju.
Gljivice i buđ pojavljuju se u raznim bojama: zelenoj, crnoj, sivoj, crvenoj pa i žutoj. Tokom svog razvijanja one stvaraju seme (zavisno od vrste stvaraju spore ili konide) koje je tako sitno da se ne može videti golim okom.
Ove se spore u vazduhu mogu pojaviti u milionskim količinama i na taj se način prenose. Zajedno s toplotom, vlagom i podlogom gde uzimaju hranu one stvaraju nova „gnezda“ koja onda proizvode milione novih spora.
Zato je potrebno što pre rešiti se neugodne buđi ili je barem svesti na najmanju moguću meru.